Књижевни периоди и правци
На многим поднебљима и континентима књижевност се развијала на различите начине. Облици, садржаји, теме и видови најстаријих етапа у развоју књижевности били су под утицајем друштвених збивања, економских прилика, начина живота и обичаја у којима се конкретно књижевно стваралаштво зачињало и развијало.
Уобичајено је да најстарије етапе у развоју књижевности именујемо заједничким називом: књижевност старог века. Посматрамо ли историју било које уметности (сликарство, музику, књижевност...), уочићемо да се од XVI века помињу разни стилови и раздобља и да се уметност развија кроз смену низа стилских особина уметничких дела. У средњем веку стилске разлике нису долазиле до изражаја јер је принцип креативности и стварања схватан другачије: књижевна дела су писана према унапред утврђеним моделима, важила је тзв. нормативна поетика (постојала су правила како треба написати животопис и сл.).
Може се рећи да се целокупна књижевност дели на три велике епохе:
1. стари век – створена су дела трајне, класичне вредности,
2. средњи век – постоји унапред утврђени модел писања као основни принцип стварања,
3. нови век – писац се више не труди да понови и оживи постојећи модел, већ да маштом да нову садржину и форму.
Често долази до преплитања одлика два стила или периода.
Уобичајено је да најстарије етапе у развоју књижевности именујемо заједничким називом: књижевност старог века. Посматрамо ли историју било које уметности (сликарство, музику, књижевност...), уочићемо да се од XVI века помињу разни стилови и раздобља и да се уметност развија кроз смену низа стилских особина уметничких дела. У средњем веку стилске разлике нису долазиле до изражаја јер је принцип креативности и стварања схватан другачије: књижевна дела су писана према унапред утврђеним моделима, важила је тзв. нормативна поетика (постојала су правила како треба написати животопис и сл.).
Може се рећи да се целокупна књижевност дели на три велике епохе:
1. стари век – створена су дела трајне, класичне вредности,
2. средњи век – постоји унапред утврђени модел писања као основни принцип стварања,
3. нови век – писац се више не труди да понови и оживи постојећи модел, већ да маштом да нову садржину и форму.
Често долази до преплитања одлика два стила или периода.
Периодизација књижевности
КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА: индијска, сумерско-вавилонска, египатска, хебрејска, грчка и римска књижевност (античка књижевност)
КЊИЖЕВНОСТ СРЕДЊЕГ ВЕКА (V-XV)
НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (XIV-XVI)
БАРОК (друга половина XVI – друга половина XVII века)
КЛАСИЦИЗАМ (средина XVII – крај XVIII века)
ПРОСВЕТИТЕЉСТВО или РАЦИОНАЛИЗАМ (XVIII век)
РОМАНТИЗАМ (крај XVIII и прва половина XIX века)
РЕАЛИЗАМ (друга половина XIX века)
МОДЕРНА (крај XIX и почетак XX века)
МЕЂУРАТНА КЊИЖЕВНОСТ (почетак XX века и период између два светска рата)
САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ (од педесетих година XX века)
КЊИЖЕВНОСТ СРЕДЊЕГ ВЕКА (V-XV)
НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (XIV-XVI)
БАРОК (друга половина XVI – друга половина XVII века)
КЛАСИЦИЗАМ (средина XVII – крај XVIII века)
ПРОСВЕТИТЕЉСТВО или РАЦИОНАЛИЗАМ (XVIII век)
РОМАНТИЗАМ (крај XVIII и прва половина XIX века)
РЕАЛИЗАМ (друга половина XIX века)
МОДЕРНА (крај XIX и почетак XX века)
МЕЂУРАТНА КЊИЖЕВНОСТ (почетак XX века и период између два светска рата)
САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ (од педесетих година XX века)
О значајним стилским обележјима и представницима књижевних периода и праваца прочитајте више кликом на њихов назив.