Правопис

Правопис обухвата правила којима се утврђује како треба правилно писати. Та правила се односе на употрбу великог слова, екавски и ијекавски изговор, гласовне промене и односе гласова, спојено и одвојено писање речи, интерпункцијске знаке, скраћенице, имена из других језика и подулу речи на крају реда.
Правопис може бити етимолошки и фонетски. Етимолошки (коренски) правопис чува непромењене делове од којих је настала нека реч (корен речи, префикс, суфикс, основу речи): одселити се (од + селити се), предшколски (пред + школски). Фонетски (фонолошки) правопис бележи гласовне промене које настају при творби речи: преткосовски (пред + косовски), свадба (сват + ба).
Правопис српског језика је фонетски са елементима етимолошког правописа.

ПИСМО
ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И ОДНОСИ ГЛАСОВА
ВЕЛИКО СЛОВО
СПОЈЕНО И ОДВОЈЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ
ИНТЕРПУНКЦИЈА
СКРАЋЕНИЦЕ
ПОДЕЛА РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА
ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

Правопис, правописни приручници и речници српског језика

Правопис српскога језика (аутори: Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица), Матица српска, Нови Сад, 2010.
Иван Клајн, Речник језичких недоумица, Прометеј, Нови Сад, 2010.
Милан Шипка, Правописни речник српског језика, Прометеј, Нови Сад, 2012.
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад,
Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд
Иван Клајн, Милан Шипка, Речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.
Петар Скок, Етимологијски речник, Југословенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1971.
Мирослав, Николић, Обратни речник српскога језика, Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Палчић, Београд - Нови Сад, 2000.
Ђорђе Оташевић, Фразеолошки речник српског језика, Прометеј, Нови Сад