Преглас вокала
Иза тврдих сугласника јавља се вокал о, иза меких сугласника јавља се вокал е. Иза предњонепчаних сугласника Ч, Ж, Ш, сугласника Ц, Р, С, З и група ШТ, ЖД јавља се вокал е, а могући су и дублетни облици:
- у номинативу једнине именица средњег рода: лице, море, огњиште, поље, имање;
- у инструменталу једнине именица мушког рода: градом, човеком; краљем, бубњем; мачем, мишем, лицем, морем, мразем, носем; колачем/ колачом, пејзажем/ пејзажом, писарем/ писаром;
- у номинативу множине неких именица м. р.: градови, синови; краљеви, пањеви; мразеви, мачеви, мишеви;
- код присвојних придева: Миланов, наставников; Урошев, учитељев; писаров/писарев; царев; Милошевић;
- у вокативу једнине: жено : учитељице; краљу, младићу, писаре/писару;
- код придева: добро, добром, лоше, лошем, вруће; све;
Одступања:
- у сложеницама: предњонепчани, средњовековни, коњокрадица, биљојед, риђокос; али: оцеубица;
- у инструменталу једнине именица ж. р. и придевима са палаталним сугласником у основи: Вањом, Анђом, чашом, гошћом, врућом, лошом;
- када се именице завршавају на -ар, допуштају се дублетни облици: лекарем/лекаром, лекарев/лекаров; али именице страног порекла и оне које се завршавају на -ер имају само наставак -ом, односно -ов: конобаром, конобаров, девером, фризером и сл.
У неким случајевима долази до разједначавања (дисимилације): ако предњонепчаним сугласницима непосредно претходи вокал е, наставак у инструменталу гласи -ом, а не -ем: кејом, спрејом, Бечом, јежом, лавежом.
- у номинативу једнине именица средњег рода: лице, море, огњиште, поље, имање;
- у инструменталу једнине именица мушког рода: градом, човеком; краљем, бубњем; мачем, мишем, лицем, морем, мразем, носем; колачем/ колачом, пејзажем/ пејзажом, писарем/ писаром;
- у номинативу множине неких именица м. р.: градови, синови; краљеви, пањеви; мразеви, мачеви, мишеви;
- код присвојних придева: Миланов, наставников; Урошев, учитељев; писаров/писарев; царев; Милошевић;
- у вокативу једнине: жено : учитељице; краљу, младићу, писаре/писару;
- код придева: добро, добром, лоше, лошем, вруће; све;
Одступања:
- у сложеницама: предњонепчани, средњовековни, коњокрадица, биљојед, риђокос; али: оцеубица;
- у инструменталу једнине именица ж. р. и придевима са палаталним сугласником у основи: Вањом, Анђом, чашом, гошћом, врућом, лошом;
- када се именице завршавају на -ар, допуштају се дублетни облици: лекарем/лекаром, лекарев/лекаров; али именице страног порекла и оне које се завршавају на -ер имају само наставак -ом, односно -ов: конобаром, конобаров, девером, фризером и сл.
У неким случајевима долази до разједначавања (дисимилације): ако предњонепчаним сугласницима непосредно претходи вокал е, наставак у инструменталу гласи -ом, а не -ем: кејом, спрејом, Бечом, јежом, лавежом.