Словенска писма
Глагољица је најстарије словенско писмо. Назив је добила према старословенској речи глагољати, што значи говорити. Ово писмо саставио је Ћирило средином IX века пре поласка у моравску мисију (863. године). Првобитно се звала „кириловица“.
Глагољица је фонетско писмо – сваки знак има утврђену гласовну вредност. Састављена је по угледу на грчко курзивно (косо, рукописно) писмо и нека источна писма (коптско, арапско, јерменско). Ћирило је ово писмо прилагодио говору Словена из околине Солуна. Глагољица је имала 40 слова. Постојала су два типа глагољице: обла (употребљавала се у IX веку у старословенском језику) и угласта (настала је у XII веку у Хрватској).
Употребљава се на широком подручју Хрватске, нарочито на Хрватском приморју и у северној Далмацији. У црквеним књигама у Хрватској (код попова глагољаша) задржава се све до 1927. године, када је замењена латиницом.
Овим писмом написан је Самуилов натпис, најстарији македонски споменик (993. год.).
Глагољица је фонетско писмо – сваки знак има утврђену гласовну вредност. Састављена је по угледу на грчко курзивно (косо, рукописно) писмо и нека источна писма (коптско, арапско, јерменско). Ћирило је ово писмо прилагодио говору Словена из околине Солуна. Глагољица је имала 40 слова. Постојала су два типа глагољице: обла (употребљавала се у IX веку у старословенском језику) и угласта (настала је у XII веку у Хрватској).
Употребљава се на широком подручју Хрватске, нарочито на Хрватском приморју и у северној Далмацији. У црквеним књигама у Хрватској (код попова глагољаша) задржава се све до 1927. године, када је замењена латиницом.
Овим писмом написан је Самуилов натпис, најстарији македонски споменик (993. год.).
Ћирилица је настала у X веку. Добила је назив према Ћирилу иако се не зна тачно њен творац. Претпоставља се да је творац овог писма Ћирилов ученик Климент Охридски или Константин Преславски.
Ћирилица представља варијанту грчког уставног (унцијално, краснописно) писма. Највећи број слова потиче из грчког писма, а неки знакови представљају упрошћене облике глагољских слова.
Претпоставља се да је глагољица замењена ћирилицом у Преславској школи за време владавине цара Симеона (893-927). У Охридској школи глагољица је била у употреби до XI века, када је у Македонији преовладала ћирилица.
Ћирилица се употребљава у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији, Русији, Украјини, Белорусији и већем броју других земаља бившег Совјетског Савеза. Овим писмом написана је Башчанска плоча, један од најстаријих хрватских споменика (XI век). Најстарији ћирилски споменик српске редакције је Мирослављево јеванђеље (XII век).
Ћирилица представља варијанту грчког уставног (унцијално, краснописно) писма. Највећи број слова потиче из грчког писма, а неки знакови представљају упрошћене облике глагољских слова.
Претпоставља се да је глагољица замењена ћирилицом у Преславској школи за време владавине цара Симеона (893-927). У Охридској школи глагољица је била у употреби до XI века, када је у Македонији преовладала ћирилица.
Ћирилица се употребљава у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији, Русији, Украјини, Белорусији и већем броју других земаља бившег Совјетског Савеза. Овим писмом написана је Башчанска плоча, један од најстаријих хрватских споменика (XI век). Најстарији ћирилски споменик српске редакције је Мирослављево јеванђеље (XII век).
Латиница је настала у XIV веку. То је латинско писмо прилагођено нашем језику. У прошлости је имала неколико типова. Реформисао ју је Људевит Гај почетком XIX века прилагодивши је Вуковом начелу: један глас – једно слово. Хрватска латиница је направљена по узору на чешку варијанту латинице.
Употребљава се у западним крајевима (Словенија, Хрватска).
Овим писмом написани су Брижински споменици, најстарији словеначки споменик, из X века.
Босанчица (босанско-хрватска ћирилица) јавља се од X века. То је посебна варијанта ћирилице која је била у употреби у Босни и околним крајевима. Направљена је према грчким унцијалним словима. Има два облика: устав (користе га виши слојеви друштва, од XII до XV века) и курзива (користе га нижи слојеви друштва од XIII века).
Употребљавала се у Босни, Дубровнику и појединим крајевима Хрватске.
Овим писмом написана је Повеља Кулина бана у X веку.
Арабица је арапско писмо прилагођено босанском језику. Дакле, то је специфично босанско писмо које се употребљавало у Босни за време Турака. Настала је у XVII веку и нестала у XIX веку. Са доласком Аустроугарске 1878. године званично је замењена латиницом, али се и после тога задржала у верским исламским круговима.
Најстарији босански текст писан овим писмом је Почетница, написана за владавине Мехмеда II Ел Фатиха (1451-1481).