Версификација и системи версификације
ВЕРСИФИКАЦИЈА И СИСТЕМИ ВЕРСИФИКАЦИЈЕ
Версификација или метрика јесте наука о ритму у стиховима. Постоје три система версификације:
1. метрички систем версификације употребљавао се у грчкој и римској књижевности и заснива на временском изговарању слога (дужини трајања слога);
2. силабички систем версификације за ритмичку меру узима број слогова у једном стиху;
3. тонски (акценатски) систем версификације као ритмичку меру узима распоред акцената у стиху.
Српска версификација је силабичко-тонска. Ритам се у њој одређује према броју слогова у стиху и према паузи на одређеном месту у стиху, тзв. цезури (силабички принцип), као и према распореду акцената у стиху (тонски принцип). Називи за распоред акцената у најмањим ритмичким јединицама узети су из грчко-латинске (античке) метрике: трохеј (ˉˇ), јамб (ˇˉ) и дактил (ˉˇˇ). У трохејском стиху наглашени су сви непарни стихови, у јампском наглашени су сви парни, а у дактилском стиху наглашен је сваки трећи слог почевши од првог.
Версификација или метрика јесте наука о ритму у стиховима. Постоје три система версификације:
1. метрички систем версификације употребљавао се у грчкој и римској књижевности и заснива на временском изговарању слога (дужини трајања слога);
2. силабички систем версификације за ритмичку меру узима број слогова у једном стиху;
3. тонски (акценатски) систем версификације као ритмичку меру узима распоред акцената у стиху.
Српска версификација је силабичко-тонска. Ритам се у њој одређује према броју слогова у стиху и према паузи на одређеном месту у стиху, тзв. цезури (силабички принцип), као и према распореду акцената у стиху (тонски принцип). Називи за распоред акцената у најмањим ритмичким јединицама узети су из грчко-латинске (античке) метрике: трохеј (ˉˇ), јамб (ˇˉ) и дактил (ˉˇˇ). У трохејском стиху наглашени су сви непарни стихови, у јампском наглашени су сви парни, а у дактилском стиху наглашен је сваки трећи слог почевши од првог.
СТИХ
Стих је основна ритмичка целина у песми, која заузима један ред. Стих се састоји из два полустиха, полустихове чине стопе или акценатске целине.
Хајде | девојко ‖ у нашу | земљу,
Наша је | земља ‖ вична | обична.
стопа цезура полустих
Врсте стиха
Врста стиха одређује се на основу броја слогова у стиху.
У народној поезији постоје два најраширенија стиха: епски десетерац – има сталну цезуру после четвртог слога (4+6) и лирски десетерац – има сталну цезуру после петог слога (5+5). У бугарштицама јавља се стих од петнаест или шеснаест слогова са цезуром после седмог, односно осмог слога.
Поред овога чести су стихови осмерац, шестерац, дванаестерац и др.
У уметничкој књижевности постоји већа разноврсност стихова. Употребљавају се: епски и лирски десетерац, осмерац, седмерац, деветерац, једанаестерац итд.
Посебну врсту стиха представљају хексаметар – стих од шест стопа са цезуром после шестог, седмог или осмог слога и александринац – стих од дванаест слогова са цезуром после шестог слога и двоструком римом (у средини и на крају стиха).
Слободан стих је неједнаке дужине и без риме.
Стих је основна ритмичка целина у песми, која заузима један ред. Стих се састоји из два полустиха, полустихове чине стопе или акценатске целине.
Хајде | девојко ‖ у нашу | земљу,
Наша је | земља ‖ вична | обична.
стопа цезура полустих
Врсте стиха
Врста стиха одређује се на основу броја слогова у стиху.
У народној поезији постоје два најраширенија стиха: епски десетерац – има сталну цезуру после четвртог слога (4+6) и лирски десетерац – има сталну цезуру после петог слога (5+5). У бугарштицама јавља се стих од петнаест или шеснаест слогова са цезуром после седмог, односно осмог слога.
Поред овога чести су стихови осмерац, шестерац, дванаестерац и др.
У уметничкој књижевности постоји већа разноврсност стихова. Употребљавају се: епски и лирски десетерац, осмерац, седмерац, деветерац, једанаестерац итд.
Посебну врсту стиха представљају хексаметар – стих од шест стопа са цезуром после шестог, седмог или осмог слога и александринац – стих од дванаест слогова са цезуром после шестог слога и двоструком римом (у средини и на крају стиха).
Слободан стих је неједнаке дужине и без риме.
СТРОФА
Строфа представља два стиха или више стихова уједињених истом ритмичком организацијом.
Врсте строфе: дистих (строфа од два стиха), терцет (строфа од три стиха), катрен (строфа од четири стиха), квинта (строфа од пет стихова), секстина (строфа од шест стихова), септима (строфа од седам стихова), октава (строфа од осам стихова), нона (строфа од девет стихова), децима (строфа од десет стихова).
Посебна врста строфе је оњегинска строфа, која се састоји од 14 стихова са карактеристичним распоредом риме. У овој строфи написан је роман у стиху Евгеније Оњегин Александра Сергејевича Пушкина.
Строфа представља два стиха или више стихова уједињених истом ритмичком организацијом.
Врсте строфе: дистих (строфа од два стиха), терцет (строфа од три стиха), катрен (строфа од четири стиха), квинта (строфа од пет стихова), секстина (строфа од шест стихова), септима (строфа од седам стихова), октава (строфа од осам стихова), нона (строфа од девет стихова), децима (строфа од десет стихова).
Посебна врста строфе је оњегинска строфа, која се састоји од 14 стихова са карактеристичним распоредом риме. У овој строфи написан је роман у стиху Евгеније Оњегин Александра Сергејевича Пушкина.
ОПКОРАЧЕЊЕ
Опкорачење је када се синтаксичка целина не завршава у једном стиху, него се преноси у други стих:
Згурена на снегу, сеоска капела
зебе усред гробља. Небеса су бела...
или се преноси из последњег стиха једне строфе у први стих следеће строфе:
Над шедрваном лептири се гоне
и сјајне капи са безброј рубина
расипају се, док полако тоне
јесење сунце... И ко са висина
оловни облак по души ми паде,
најцрњи покров бола и горчина.
Опкорачење је када се синтаксичка целина не завршава у једном стиху, него се преноси у други стих:
Згурена на снегу, сеоска капела
зебе усред гробља. Небеса су бела...
или се преноси из последњег стиха једне строфе у први стих следеће строфе:
Над шедрваном лептири се гоне
и сјајне капи са безброј рубина
расипају се, док полако тоне
јесење сунце... И ко са висина
оловни облак по души ми паде,
најцрњи покров бола и горчина.
РИМА
Рима (слик) представља гласовно подударање речи на крају двају стихова почињући од наглашеног вокала последнје речи у стиху па до краја те речи.
Врсте риме
По квалитету рима је правилна ако се гласовно подударају сви гласови, чиста је ако се и акценат поклапа (тáма – сáма), нечиста је ако су акценти различити (дан – сан), богата је ако подударање почиње и пре наглашеног вокала (сребра – ребра).
По роду рима може бити: мушка (ако је подударање у једном слогу), женска (ако је подударање у два слога) и дактилска (ако је подударање у три слога).
Према дистрибуцији, односно редном броју стихова који се римују рима може бити: парна (aabb), укрштена (abab), обгрљена (abba), нагомилана (aaaa) и преплетена (abc abc).
Рима је отворена ако се завршава отвореним слогом (на самогласник) и затворена ако се завршава затвореним слогом (на сугласник).
Леонинска рима је она која се остварује у средини и на крају речи једног стиха: Дође доба | да идем у гроба.
Бели стих је стих који се не римује.
Рима (слик) представља гласовно подударање речи на крају двају стихова почињући од наглашеног вокала последнје речи у стиху па до краја те речи.
Врсте риме
По квалитету рима је правилна ако се гласовно подударају сви гласови, чиста је ако се и акценат поклапа (тáма – сáма), нечиста је ако су акценти различити (дан – сан), богата је ако подударање почиње и пре наглашеног вокала (сребра – ребра).
По роду рима може бити: мушка (ако је подударање у једном слогу), женска (ако је подударање у два слога) и дактилска (ако је подударање у три слога).
Према дистрибуцији, односно редном броју стихова који се римују рима може бити: парна (aabb), укрштена (abab), обгрљена (abba), нагомилана (aaaa) и преплетена (abc abc).
Рима је отворена ако се завршава отвореним слогом (на самогласник) и затворена ако се завршава затвореним слогом (на сугласник).
Леонинска рима је она која се остварује у средини и на крају речи једног стиха: Дође доба | да идем у гроба.
Бели стих је стих који се не римује.