Дијалекти српског језика
Шумадијско- војвођански
Одлике: - четвороакценатски систем - дуги неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих (радник, капетан) - нова деклинација , тј. промена са Г. мн. на -а (кућа) и са једним обликом за Д., И. и Л. мн. на -ма (кућама) - глас јат замењен је са е, али има и икавизама (мудрији, новији, нисам, ниси, жени, мени) - гласа х углавном нема (рана, леб) - група -ао сажима се у -о (пево м. певао) - отворен и затворен изговор вокала е и о (села, доста; мора, девети) Косовско-ресавски
Косовско-ресавски дијалекат обухвата централни део Србије, од Косова на југу до источног Баната на северу. У оквиру овог дијалекта издваја се већи број говора са својим посебним обележјима: косовски, жупски, трстенички, левачки, ресавски, ђердапски и смедеревско-вршачки говор. Њихове заједничке одлике су: - има само два силазна акцента, дуги и кратки (јунак, мотика), али у новије време јавља се и дугоузлазни (рука, глава) - неакцентована дужина јавља се испред акцента (питала, живимо) - стари глас јат доследно се замењује вокалом е (мудреј м. мудрији, ноге м. нози) - сугласника х нема (рана м. храна) - чест је компаратив на -ши (новши, црнши) - футур I гради се по обрасцу: ће да ради или ће пише Призренско-тимочки
Призренско-тимочки дијалекат обухвата говоре од Призрена на југу до Тимока на северу. Источна граница полази јужно од Зајечара и простире се дуж државне границе са Бугарском све до границе са Македонијом на југу, затим се граница простире ка Призрену и Ђаковици, а одатле преко Косова до Сталаћа и преко Ртња до Тимока.По неким специфичним обележјима у призренско-тимочком дијалекту издвајају се три типа говора: призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички. Сви говори призренско-тимочког дијалекта имају следеће заједничке особине: - један акценат без квантитета и квалитета, тзв. експираторни акценат ('): - стари глас јат доследно се замењује вокалом е - чува се стари полугласник који се у књижевном језику развио у а (д н, т н к) - чува се вокално л (длг, слза) или је дало рефлекс -лу у једном делу овог дијалекта (длуг, слуза) - у једном делу овог дијалекта ћ и ђ изговарају се као ч и џ (куча, меџа) - чува се финално -л (казал, говорил), а у једном делу замењује се са -ја (казаја, говорија) - нема сугласника х (греота) - има само два падежа: номинатив и акузатив - облик инфинитива је нестао - футур I гради се са ћу, ћеш, ће + презент |
Источнохерцеговачки
Одлике: - четвороакценатски систем - дуги неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих - јат је замењен са -ије и -је (пјесма, млијеко), али и са -е (брегови)и -и (волио) - раширено је јекавско јотовање (ђевојка, ћерати), осим у говору Дубровника и Муслимана (дјевојка, тјерати) - у највећем делу дијалекта нема гласа х, али се оно налази у говору Дубровника и муслиманског становништва - група -ао сажима се у -о (пјево) - инфинитив се завршава на -ти/ -т или -ћи/ -ћ - сачуван је аорист - имперфекат се налази у јужним и источним зонама, а на северу се губи Зетско-рашки
Одлике: - ијекавска замена јата - два силазна акцента који се могу јавити на унутрашњем и последњем слогу (ливада, уторник) - јекавско јотовање (љето, ђевојка, пљесма, вљера) - не разликују се локатив, односно инструментал уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања - раширена је употреба инфинитива без -и (гледат, причат, доћ, рећ) - у неким крајевима чува се глас х - аорист и имперфекат су у живој употреби |