Меша Селимовић: "Дервиш и смрт"
РОМАН КАО ИСПОВЕСТ ГЛАВНОГ ЈУНАКА
Из чије перспективе је исприповедан роман Дервиш и смрт? Шта је подстакло Ахмеда Нурудина да започне свој аутобиографски спис? У каквим околностима пише? Које вредности придаје писаној речи? У ком лицу приповеда? Које су стилске и уметничке последице тог поступка?
ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ОБЈЕКТИВНОГ И СУБЈЕКТИВНОГ ГЛЕДИШТА
Како Ахмед Нурудин доживљава стварност о којој казује? По којим мерилима одабира грађу о којој пише? За које појаве и мотиве је посебно заинтересован? Покажите како се збивања из стварности преламају у његовој психи. Објасните односе између лирске, епске и драмске перспективе у роману. Како лирска драма утиче на облике казивања, посебно на монолог, дијалог и психолошку дескрипцију? Објасните узрочну повезаност између нараторове свести и композиције романа.
ПРОБЛЕМ ИСТИНЕ И СВЕДОЧЕЊА
Ахмед Нурудин истиче да је његово писање суђење на коме је он и судија и свједок и тужени. Наведите чињенице из романа које показују да се он стварно налази у свим тим улогама. Како он суди о себи и другима, кога оптужује и брани, о чему све сведочи? На које истине о себи, човеку и друштву упућује Ахмед Нурудин? Које личности у роману страдају због тога што су тражиле правду и казивале истину? Роман почиње позивањем сведока (цитатом из Курана). Који "сведоци" посебно указују да ће у роману преовлађивати исповедни тон и да ће бити писан истином срца?
ДУХОВНА РАСКОШ У ДОГМАТСКОЈ ЉУШТУРИ
Проучите поглед на свет шеиха Ахмеда Нурудина. Како су верска догма и дервишки ред обликовали његову духовну физиономију? Покушајте да на основу описа текије и околног предела (гудуре, заклоњено небо и зајажена река) прикажете духовну стешњеност главног јунака. Покажите да је Ахмеду више стало до праве вере него до правих људи.
ОД ДОГМАТИКА ДО ПОБУЊЕНИКА
Шта је утицало да Ахмед Нурудин изгуби свој душевни мир и да се нађе у матици живота? Како он покушава да спасе свог брата? Објасните његово понашање у конфликту између догматске принципијелности и потребе да брзо и успешно делује. Како је Ахмед доживео уморство свог брата? Зашто већ раније није приметио опаку ћуд власти и њен суров обрачун са невиним жртвама? Чиме је мотивисан Ахмедов преображај у бунтовну личност? Шта предузима и која га осећања гоне на акцију?
МОТИВ ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Које љубави су испуњавале срце Ахмеда Нурудина? Којих љубави се одрекао? Колико је његово интересовање за обичног човека? Истакните разлике између Ахмедовог и Хасановог човекољубља. Чиме је спутана Ахмедова племенитост? Наведите примере који показују да је Ахмедово морално чистунство производ сујете и егоизма. Чиме је мотивисано дирљиво пријатељство између Хасана и Ахмеда? Опишите околности у којима Ахмед издаје свога пријатеља. На који начин му Хасан спасава образ у народу? Прокоментаришите Хасанову белешку на крају Ахмедовог списа као тријумф праве љубави и пријатељства.
СЛИКА ВЛАСТИ И НАСИЉА
Осветлите са моралног становишта представнике власти у касаби (кадију, муселима и муфтију). Кога власт штити, а кога кажњава? Којим се методама служи? Наведите примере који сведоче да су носиоци власти главни узрочници зла и насиља. Како је госпар Лука (Дубровчанин) приказао представнике власти у касаби? (Обратите пажњу на садржај његовог поверљивог писма.) Ахмед Нурудин је дуго живео у заблуди да је власт дата од бога и да је као таква оличење правде. Покажите како га је трагична збиља отрезнила. Како се понашао и шта је доживљавао Ахмед кад је и сам добио власт (постао кадија)?
МОРАЛНИ ПРОБЛЕМИ У РОМАНУ
Истражујте видове добра и зла у свету романа и односе између врлина и мана у човеку. Осветлите са моралног гледишта ликове Ахмеда Нурудина, Хасана и Мула-Јусуфа. Прикажите сукобе добра и зла на друштвеном плану (власт, народ, побуњеници и невине жртве). Чиме власт изазива моралну деформацију личности? Покажите на примерима да Ахмед Нурудин због страха од малих грехова дозвољава да се размахне велико зло. Упоредите по вредности хуманизам у принципу и хуманизам на делу. Какву функцију у роману има бегунац Исхак?
МОТИВ ДЕТИЊСТВА И СРЕЋЕ
У којим приликама се Ахмед Нурудин сећа свог детињства? Чему је оно супротстављено? Какво симболичко значење има чежња за златном птицом? препознајте трагове детињства у Ахмедовом маштању, чулној радозналости и извесној наивности. Колико Ахмед уме да ужива у туђој срећи и да своју радост дели са другима? Може ли усамљен човек да буде срећан? Поткрепите мисао о људској срећи: Човек је увек на губитку ако не нађе смисао у љубави.
ЧОВЕКОВА СУДБИНА КАО ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА
Књижевни критичар Мухарем Первић, пишући о судбини Ахмеда Нурудина (Дервиш и песник. Критичари о Меши Селимовићу, Свјетлост Сарајево, 1973), изриче судове о друштву које је ту судбину трагично условило:
Тамо где је очекивао поверење, дочекује га подозрење, веће него што је икада могао претпоставити; тамо где је мислио да ће наићи на поштовање, наилази на презир и ниподаштавање. Тамо где је мислио да ће начи бога, он налази богохулнике и лицемере, сподобе пуне мржње према њему и његовом знању. Тамо где је очекивао разум, он налази силу у најбруталнијем виду; тамо где је тражио мир и очекивао пријатељство, наћи ће немир и мржњу. На местима где се дели правда, он је видео колико правде мало има; тамо где је тражио истину, схватио је колико је првацима у касаби до те истине мало стало. Уместо на реч, Нурудин је наишао на мач. Уместо институција које гоне злочин, он открива установе које га подстичу и саме чине.
Из чије перспективе је исприповедан роман Дервиш и смрт? Шта је подстакло Ахмеда Нурудина да започне свој аутобиографски спис? У каквим околностима пише? Које вредности придаје писаној речи? У ком лицу приповеда? Које су стилске и уметничке последице тог поступка?
ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ОБЈЕКТИВНОГ И СУБЈЕКТИВНОГ ГЛЕДИШТА
Како Ахмед Нурудин доживљава стварност о којој казује? По којим мерилима одабира грађу о којој пише? За које појаве и мотиве је посебно заинтересован? Покажите како се збивања из стварности преламају у његовој психи. Објасните односе између лирске, епске и драмске перспективе у роману. Како лирска драма утиче на облике казивања, посебно на монолог, дијалог и психолошку дескрипцију? Објасните узрочну повезаност између нараторове свести и композиције романа.
ПРОБЛЕМ ИСТИНЕ И СВЕДОЧЕЊА
Ахмед Нурудин истиче да је његово писање суђење на коме је он и судија и свједок и тужени. Наведите чињенице из романа које показују да се он стварно налази у свим тим улогама. Како он суди о себи и другима, кога оптужује и брани, о чему све сведочи? На које истине о себи, човеку и друштву упућује Ахмед Нурудин? Које личности у роману страдају због тога што су тражиле правду и казивале истину? Роман почиње позивањем сведока (цитатом из Курана). Који "сведоци" посебно указују да ће у роману преовлађивати исповедни тон и да ће бити писан истином срца?
ДУХОВНА РАСКОШ У ДОГМАТСКОЈ ЉУШТУРИ
Проучите поглед на свет шеиха Ахмеда Нурудина. Како су верска догма и дервишки ред обликовали његову духовну физиономију? Покушајте да на основу описа текије и околног предела (гудуре, заклоњено небо и зајажена река) прикажете духовну стешњеност главног јунака. Покажите да је Ахмеду више стало до праве вере него до правих људи.
ОД ДОГМАТИКА ДО ПОБУЊЕНИКА
Шта је утицало да Ахмед Нурудин изгуби свој душевни мир и да се нађе у матици живота? Како он покушава да спасе свог брата? Објасните његово понашање у конфликту између догматске принципијелности и потребе да брзо и успешно делује. Како је Ахмед доживео уморство свог брата? Зашто већ раније није приметио опаку ћуд власти и њен суров обрачун са невиним жртвама? Чиме је мотивисан Ахмедов преображај у бунтовну личност? Шта предузима и која га осећања гоне на акцију?
МОТИВ ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Које љубави су испуњавале срце Ахмеда Нурудина? Којих љубави се одрекао? Колико је његово интересовање за обичног човека? Истакните разлике између Ахмедовог и Хасановог човекољубља. Чиме је спутана Ахмедова племенитост? Наведите примере који показују да је Ахмедово морално чистунство производ сујете и егоизма. Чиме је мотивисано дирљиво пријатељство између Хасана и Ахмеда? Опишите околности у којима Ахмед издаје свога пријатеља. На који начин му Хасан спасава образ у народу? Прокоментаришите Хасанову белешку на крају Ахмедовог списа као тријумф праве љубави и пријатељства.
СЛИКА ВЛАСТИ И НАСИЉА
Осветлите са моралног становишта представнике власти у касаби (кадију, муселима и муфтију). Кога власт штити, а кога кажњава? Којим се методама служи? Наведите примере који сведоче да су носиоци власти главни узрочници зла и насиља. Како је госпар Лука (Дубровчанин) приказао представнике власти у касаби? (Обратите пажњу на садржај његовог поверљивог писма.) Ахмед Нурудин је дуго живео у заблуди да је власт дата од бога и да је као таква оличење правде. Покажите како га је трагична збиља отрезнила. Како се понашао и шта је доживљавао Ахмед кад је и сам добио власт (постао кадија)?
МОРАЛНИ ПРОБЛЕМИ У РОМАНУ
Истражујте видове добра и зла у свету романа и односе између врлина и мана у човеку. Осветлите са моралног гледишта ликове Ахмеда Нурудина, Хасана и Мула-Јусуфа. Прикажите сукобе добра и зла на друштвеном плану (власт, народ, побуњеници и невине жртве). Чиме власт изазива моралну деформацију личности? Покажите на примерима да Ахмед Нурудин због страха од малих грехова дозвољава да се размахне велико зло. Упоредите по вредности хуманизам у принципу и хуманизам на делу. Какву функцију у роману има бегунац Исхак?
МОТИВ ДЕТИЊСТВА И СРЕЋЕ
У којим приликама се Ахмед Нурудин сећа свог детињства? Чему је оно супротстављено? Какво симболичко значење има чежња за златном птицом? препознајте трагове детињства у Ахмедовом маштању, чулној радозналости и извесној наивности. Колико Ахмед уме да ужива у туђој срећи и да своју радост дели са другима? Може ли усамљен човек да буде срећан? Поткрепите мисао о људској срећи: Човек је увек на губитку ако не нађе смисао у љубави.
ЧОВЕКОВА СУДБИНА КАО ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА
Књижевни критичар Мухарем Первић, пишући о судбини Ахмеда Нурудина (Дервиш и песник. Критичари о Меши Селимовићу, Свјетлост Сарајево, 1973), изриче судове о друштву које је ту судбину трагично условило:
Тамо где је очекивао поверење, дочекује га подозрење, веће него што је икада могао претпоставити; тамо где је мислио да ће наићи на поштовање, наилази на презир и ниподаштавање. Тамо где је мислио да ће начи бога, он налази богохулнике и лицемере, сподобе пуне мржње према њему и његовом знању. Тамо где је очекивао разум, он налази силу у најбруталнијем виду; тамо где је тражио мир и очекивао пријатељство, наћи ће немир и мржњу. На местима где се дели правда, он је видео колико правде мало има; тамо где је тражио истину, схватио је колико је првацима у касаби до те истине мало стало. Уместо на реч, Нурудин је наишао на мач. Уместо институција које гоне злочин, он открива установе које га подстичу и саме чине.
Извор: Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, ЗУНС, Београд, 1999, стр. 478-481.