Милован Глишић
Милован Ђ. Глишић (Ваљево, 1847 – Дубровник, 1908):
- био је приповедач, преводилац и драмски писац;
- после основне школе радио је као практикант (писар), бави се писањем чланака и уређује листове, био је коректор у штампарији и драматург у позоришту;
- био је најбољи преводилац великих руских писаца (Гогољ, Гончаров, Толстој);
- објавио је две збирке приповедака (1878, 1882) и две комедије („Два цванцика“, „Подвала“);
- пише приповетке са социјалном проблематиком, са тематиком из фолклорне фантастике и са темама из сеоског идиличног живота;
- стваралаштво Милована Глишића припада фази фолклорног реализма;
- доминантна тема у Глишићевим приповеткама јесте трагичан положај сељака кога израбљују представници бирократске власти и зеленаши;
- основне одлике Глишићевих приповедака су: фабулу гради на анегдотама и досеткама, чист народни језик, жив дијалог, ликови нису психолошки развијени већ су само назначени карактери, спољашња карактеризација јунака (физички изглед, говор).
Фолклорни реализам је трајао од седамдесетих до осамдесетих година 19. века, а одликује га оријентација на сеоску тематику, те основни жанр представља сеоска приповетка, чији је родоначелник Милован Глишић. Важне одлике фолклорног реализма су: ослањање на народну (фолклорну, усмену) традицију, посебно на жанрове анегдоте и шаљиве приче, опонашање усменог казивања, коришћење свакодневне лексике, укључивање фолклорних веровања, обичаја, народних предања у књижевно дело.
- био је приповедач, преводилац и драмски писац;
- после основне школе радио је као практикант (писар), бави се писањем чланака и уређује листове, био је коректор у штампарији и драматург у позоришту;
- био је најбољи преводилац великих руских писаца (Гогољ, Гончаров, Толстој);
- објавио је две збирке приповедака (1878, 1882) и две комедије („Два цванцика“, „Подвала“);
- пише приповетке са социјалном проблематиком, са тематиком из фолклорне фантастике и са темама из сеоског идиличног живота;
- стваралаштво Милована Глишића припада фази фолклорног реализма;
- доминантна тема у Глишићевим приповеткама јесте трагичан положај сељака кога израбљују представници бирократске власти и зеленаши;
- основне одлике Глишићевих приповедака су: фабулу гради на анегдотама и досеткама, чист народни језик, жив дијалог, ликови нису психолошки развијени већ су само назначени карактери, спољашња карактеризација јунака (физички изглед, говор).
Фолклорни реализам је трајао од седамдесетих до осамдесетих година 19. века, а одликује га оријентација на сеоску тематику, те основни жанр представља сеоска приповетка, чији је родоначелник Милован Глишић. Важне одлике фолклорног реализма су: ослањање на народну (фолклорну, усмену) традицију, посебно на жанрове анегдоте и шаљиве приче, опонашање усменог казивања, коришћење свакодневне лексике, укључивање фолклорних веровања, обичаја, народних предања у књижевно дело.
„Глава шећера“ (1875)
- Књижевна врста: сеоска приповетка (врста приповетке у којој се приказује живот села, настала у епохи реализма; живот села сагледан је најчешће као продужетак природног постојања, са много идиличних елемената, али и са много реалистичних појединости у којима је садржана критичка анализа социјалног положаја сељаштва; најзначајнији представници су: Јанко Веселиновић, Милован Глишић и Лаза Лазаревић).
- Грађа је узета из друштвене стварности друге половине 19. века.
- Тема: критикује бирократију и њен однос према селу, зеленашење, задуживање сељака, удруженост зеленаша и власти, корупцију, интелигенцију (учитељи и попови) и непознавање народног живота, непросвећеност......
- уноси народна предања и веровања, фантастику.
- Слика друштва: сељак је непросвећен и сујеверан, губи породичну сигурност услед распадања патријархалне заједнице, економски пропада; чиновници удружени са зеленашима извор су сиромашења и пропадања сељака.
- Узроци Раданове пропасти: одвајање од патријархалне заједнице, задуживање код зеленаша, одавање пићу, немоћ да се одупре корумпираности и грамзивости власти и зеленаша.
Приповетка је прозна форма у којој се приказује један или више догађаја, обимнија је од жанра приче, а краћа од романа. У њој је присутан ограничен број јунака, један заплет и усмереност ка расплету, најчешће изненадном. Теме приповедака могу бити разноврсне: љубавна, сеоска, патриотска, социјална, историјска и др. Традиционалну, класичну приповетку која се формирала у реализму у модерној српској књижевности наследио је Иво Андрић.
- Грађа је узета из друштвене стварности друге половине 19. века.
- Тема: критикује бирократију и њен однос према селу, зеленашење, задуживање сељака, удруженост зеленаша и власти, корупцију, интелигенцију (учитељи и попови) и непознавање народног живота, непросвећеност......
- уноси народна предања и веровања, фантастику.
- Слика друштва: сељак је непросвећен и сујеверан, губи породичну сигурност услед распадања патријархалне заједнице, економски пропада; чиновници удружени са зеленашима извор су сиромашења и пропадања сељака.
- Узроци Раданове пропасти: одвајање од патријархалне заједнице, задуживање код зеленаша, одавање пићу, немоћ да се одупре корумпираности и грамзивости власти и зеленаша.
Приповетка је прозна форма у којој се приказује један или више догађаја, обимнија је од жанра приче, а краћа од романа. У њој је присутан ограничен број јунака, један заплет и усмереност ка расплету, најчешће изненадном. Теме приповедака могу бити разноврсне: љубавна, сеоска, патриотска, социјална, историјска и др. Традиционалну, класичну приповетку која се формирала у реализму у модерној српској књижевности наследио је Иво Андрић.
Истраживачки задаци
Ово су истраживачки задаци који вам могу помоћи да боље разумете пруповетку.
Шта је тема приповетке? Приповетка има четири дела. Испитајте унутрашњу композицију приповетке.
Опишите слику друштвеног и политичког живота Србије тог времена, коју Глишић приказује у приповеци. Каква је судбина српског сељака? У чему Глишић види разлоге пропадања села и српског сељака? Анализирајте лик Радана Радановића. Каква је слика власти и српске интелигенције? Посебно обратите пажњу на опис славе Давида Узловића. Анализирајте ликове Максима Сармашевића, Давида Узловића и Ђуке.
Какво је симболичко значење главе шећера? Глишић уводи фантастичне фолклорне представе сељака. Каква је њихова улога? Уочите мотивисаност појаве црног детета и његову симболику.
Објасните симболику имена ликова (Радан Радановић, Максим Сармашевић, Давид Узловић).
Ово су истраживачки задаци који вам могу помоћи да боље разумете пруповетку.
Шта је тема приповетке? Приповетка има четири дела. Испитајте унутрашњу композицију приповетке.
Опишите слику друштвеног и политичког живота Србије тог времена, коју Глишић приказује у приповеци. Каква је судбина српског сељака? У чему Глишић види разлоге пропадања села и српског сељака? Анализирајте лик Радана Радановића. Каква је слика власти и српске интелигенције? Посебно обратите пажњу на опис славе Давида Узловића. Анализирајте ликове Максима Сармашевића, Давида Узловића и Ђуке.
Какво је симболичко значење главе шећера? Глишић уводи фантастичне фолклорне представе сељака. Каква је њихова улога? Уочите мотивисаност појаве црног детета и његову симболику.
Објасните симболику имена ликова (Радан Радановић, Максим Сармашевић, Давид Узловић).