Тачка
1. Тачка је најважнији знак у подели текста на његове саставне делове, тзв. раздвојна тачка. Пише се:
а) на крају реченице,
б) иза наслова одељака ако се текст наставља без преласка на нови ред; ако се иза наслова прелази на нови ред, тачка се не пише. Не пише се ни иза потписа и других краћих записа који стоје изоловано.
2. Тачка је неопходан знак и у скраћивањима речи (скраћеничка тачка):
а) пише се иза скраћених речи писаних малим словима (нпр., итд., и др., и сл.) и при слободном скраћивању делова властитих имена (М. Ракић, Н. Сад);
б) не пише се иза неких сажетих скраћеница састављених од првог и последњег слова или слога: гђа (госпођа), гца (госпођица), др (доктор), мр (магистар);
в) не пише се у скраћеницама од мерних јединица (курентне скраћенице): м, км, г, кг, л, али неке од њих могу се писати и по општем правилу: т и т., ч и ч., мин. или м им., ха и ха.
г) без тачке пишу се по правилу и верзалне скаћенице (од великих слова): А (ампер), МС (Матица српска), УН (Уједињене нације), ТВ (телевизија), а ређе су оне у којима је уобичајено писање тачке: М. П. (место печата), П. С. (постскриптум).
3. Тачка се пише и уз бројеве исписане цифрама с намером се укаже на њихову нарочиту функцију, тзв. постцифарска тачка:
а) пише се иза редних бројева када су написани арапским цифрама, а не пише се иза римских (јер они увек означавају редни број);
б)тачка као обележје редног броја не пише се испред другог знака интерпункције;
в) тачка се не пише после бројева који стоје иза именице која означава јединицу те нумерације (у тачки 18 и 21а приручника); ако је именица иза броја, број се обавезно чита као редни и тачка се редовно пише;
г) тачку иза редног броја не треба писати на крају наслова и записа који се штампају у засебном реду.
4. Тачка се пише иза бројева (арапских и римских) и иза слова (у алфабетском реду) којима се рашчлањује неки текст пише се тачка, тзв. параграфска тачка - ако се текст наставља у истом реду иза броја или словног симбола.
а) на крају реченице,
б) иза наслова одељака ако се текст наставља без преласка на нови ред; ако се иза наслова прелази на нови ред, тачка се не пише. Не пише се ни иза потписа и других краћих записа који стоје изоловано.
2. Тачка је неопходан знак и у скраћивањима речи (скраћеничка тачка):
а) пише се иза скраћених речи писаних малим словима (нпр., итд., и др., и сл.) и при слободном скраћивању делова властитих имена (М. Ракић, Н. Сад);
б) не пише се иза неких сажетих скраћеница састављених од првог и последњег слова или слога: гђа (госпођа), гца (госпођица), др (доктор), мр (магистар);
в) не пише се у скраћеницама од мерних јединица (курентне скраћенице): м, км, г, кг, л, али неке од њих могу се писати и по општем правилу: т и т., ч и ч., мин. или м им., ха и ха.
г) без тачке пишу се по правилу и верзалне скаћенице (од великих слова): А (ампер), МС (Матица српска), УН (Уједињене нације), ТВ (телевизија), а ређе су оне у којима је уобичајено писање тачке: М. П. (место печата), П. С. (постскриптум).
3. Тачка се пише и уз бројеве исписане цифрама с намером се укаже на њихову нарочиту функцију, тзв. постцифарска тачка:
а) пише се иза редних бројева када су написани арапским цифрама, а не пише се иза римских (јер они увек означавају редни број);
б)тачка као обележје редног броја не пише се испред другог знака интерпункције;
в) тачка се не пише после бројева који стоје иза именице која означава јединицу те нумерације (у тачки 18 и 21а приручника); ако је именица иза броја, број се обавезно чита као редни и тачка се редовно пише;
г) тачку иза редног броја не треба писати на крају наслова и записа који се штампају у засебном реду.
4. Тачка се пише иза бројева (арапских и римских) и иза слова (у алфабетском реду) којима се рашчлањује неки текст пише се тачка, тзв. параграфска тачка - ако се текст наставља у истом реду иза броја или словног симбола.