Шишко Менчетић
(1457-1527)
Шишко Менчетић је један од најзначајнијих дубровачких петраркиста. Написао је преко пет стотина песама. Његово стваралаштво сачувано је у зборнику дубровачког властелина Никше Рањине.
Први поглед
Зовијеше зора дан и славно пролитје травицу дробну ван, зелен лис и цвитје, ја кад бих ухићен од ове госпоје, ке образ накићен у слави вас поје. С јутра, дим, на прозор погледат опћах ја тер тада мој позор у тај час позри тја: мени би видети још липшу нер вилу госпођу сједити у рушцу прибилу. Видив ме ка хрло вазе трак и косу, низ бијело тер грло косице све просу; на челу остави два прама од злата, остало све зави около, дим, врата, да коса не витри, у којој до мал хип руками захитри на глави венчац лип; озрив се јак јелин тер ончас пођа тја, тер горчи нер пелин и чемер остах ја. |
Први поглед
Зваше зора дан, а славно пролеће травицу ситну ван, зелен лист и цвеће, ја кад бих затечен од ове госпође, чији образ украшен блиста од среће. С јутра, кажем, кроз прозор погледати имадох обичај, те тада с мог прозора угледах: лепшу него вилу госпођу која седи у белу оделу. Видевши ме, хитро захвати траку и косу и низ бели врат просула је косу; на челу остави два прамена од злата, остало све зави около, кажем, врата, да косу не носи ветар, у коју зачас рукама стави на главу леп венчић; обазревши се као јелен, оде онда, а горчи него пелен и чемер остах ја. |